Nikada nisam pjevala sa četkom u ruci ispred ogledala, nije mi padalo na pamet.Možda zato što sam već provjerila da ono što čujem ja i ono što čuju drugi nikako nije isto i da ja bezobrazno navijam za sebe! Od toga sam odustala već u vrtićkoj dobi. Uostalom i glas mi je već u toj dobi bio"kao iz bureta" što je bilo pomalo neobično za slatko ,pleteničasto derište ali su mi to rekli tek u pubertetu. Prigodno.
Mama je radila. Kad više nisam išla u prokleti vrtić(o toj temi moram pisati), čuvala nas je -teta- koja nije ostavila neka sjećanja u meni, više se sjećam sebe u maminoj sobi kraj otvorenog ormara i veeelikog ogledala. E, to je bilo uživanje, to je bila zabava, bezbriga!
Haljine i haljinice,kostimi i suknjice, šuštavi taft i nježna svila, šareni pamuk i tada vrlo moderan najlon! Još pamtim neke posebne komade zbog kojih sam stradavala jer sam "opet kopala po ormaru" ali ja ni danas tome ne mogu odoljeti a kamoli onda. Svaka je žrtva bila opravdana i laka! To je bio moj prvi susret sa modom!
|
|
---|
Wednesday, October 27, 2010
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment